Istraživanje: Zašto Amerikanci žive kraće?

Istraživanje Škole javnog zdravlja Univerziteta Braun pokazuje da Amerikanci žive kraće od Evropljana, a razlike u stopama preživljavanja prisutne su na svim nivoima bogatstva. Istraživači su uporedili bogatstvo i stope preživljavanja 73.000 ljudi iz SAD-a i Evrope, starosti između 50 i 85 godina, kako bi utvrdili razlike u očekivanom životnom veku i mogućem uticaju bogatstva na preživljavanje. Utvrđeno je da su tokom poslednje decenije Amerikanci znatno češće umirali nego ljudi u Evropi, dok su bogatiji ljudi u SAD-u živeli mnogo duže od siromašnijih, dok su u Evropi ove razlike bile mnogo manje.

Očekivani životni vek u SAD-u značajno se smanjuje, a na svakom nivou bogatstva, Amerikanci imaju višu stopu smrtnosti u odnosu na Evropljane. Istraživanje je pokazalo da su najbogatiji ljudi u SAD-u imali čak 40 odsto nižu stopu smrtnosti u poređenju sa najsiromašnijima. Ista razlika (40 odsto) zabeležena je i između Evropljana i Amerikanaca, dok su južni Evropljani imali 30 odsto nižu stopu smrtnosti, dok je stopa smrtnosti za stanovnike južne Evrope bila između 13 i 20 procenata niža nego u SAD-u.

Najjači utisak je da su najbogatiji ljudi u SAD-u živeli kraće u proseku od najbogatijih Evropljana i imali su stope preživljavanja koje su bile uporedive sa najsiromašnijim stanovnicima zapadnih delova Evrope, poput Nemačke, Francuske i Holandije. Ovi rezultati jasno pokazuju da čak ni najbogatiji Amerikanci nisu imuni na sistemske probleme koji doprinose kraćem životnom veku, kao što su ekonomska nejednakost, stres, loša ishrana i opasnosti po životnu sredinu.

Istraživači su identifikovali nekoliko faktora koji mogu doprineti velikim razlikama u preživljavanju između SAD-a i Evrope. Loše funkcionisanje sistema socijalne zaštite i velike strukturne nejednakosti u Sjedinjenim Američkim Državama igraju ključnu ulogu. Iako se čini da ovi faktori uglavnom utiču na siromašne ljude, oni na kraju dovode do toga da čak i najbogatiji Amerikanci umiru ranije. Drugi faktori koji mogu doprineti lošijem zdravlju u SAD-u uključuju kulture i ponašanje, kao što su loša ishrana, pušenje i ograničena socijalna mobilnost. Na primer, visoka stopa pušenja i život u ruralnim područjima, koji su povezani s lošijim zdravljem, bili su češći u SAD-u.

Zanimljiv je i fenomen poznat kao “efekat preživljavanja” u SAD-u. Naime, siromašniji ljudi lošijeg zdravlja češće umiru ranije, što znači da imućniji ljudi dominiraju među starijim društvenim grupama. To stvara iluziju da se nejednakost u bogatstvu smanjuje sa godinama, iako se zapravo smanjuje zbog ranijeg umiranja najsiromašnijih. Tako, u SAD-u, nejednakost u bogatstvu opada nakon 65. godine isključivo zbog toga što siromašniji Amerikanci umiru mnogo ranije.

Profesorica Iren Papanikolas, jedna od autora studije, naglašava da bi rezultati trebalo da alarmiraju službenike javnog zdravlja u SAD-u i nateraju ih da se pozabave rastućim jazom između bogatih i siromašnih. Iako druge zemlje, posebno u Evropi, imaju mnogo bolje rezultate u pogledu životne dobi, ne mora nužno biti reč o većem trošenju novca. Umesto toga, važno je fokusirati se na faktore koji se često zanemaruju, ali koji mogu imati ogroman uticaj na očekivani životni vek.