Dodik između Moskve i Washingtona: Kako se uklapaju bliske veze s Rusijom i približavanje Trumpu?

Politika Milorada Dodika posljednjih godina otvara jedno zanimljivo pitanje: koliko je njegovo insistiranje na produbljivanju odnosa s Rusijom kompatibilno s istovremenim nastojanjima da se približi administraciji američkog predsjednika Donalda Trumpa?

To pitanje posebno dolazi do izražaja nakon dva događaja iz septembra koja su prošla relativno nezapaženo u široj javnosti. Prvi se odnosi na poteze Trumpove administracije prema Rusiji, dok je drugi vezan za poruke koje je Dodik svega nekoliko dana kasnije poslao ruskim zvaničnicima.

Trump potpisao zakon usmjeren protiv Rusije

Prvi događaj odnosi se na odluku Donalda Trumpa da 18. septembra potpiše zakon H.R. 5334, usmjeren na povećanje ekonomskog pritiska na Rusiju zbog rata u Ukrajini.

У Источном Сарајеву сам, заједно са Савом Минићем, разговарао с амбасадором Руске Федерације у БиХ Игором Калабуховом. Истакли смо висок ниво сарадње и разумијевања. Амбасадора смо замолили да jош једном пренесе честитке предсједнику Путину на успјешно спроведеним изборима и на још једној величанственој побједи Јединствене Русије. Русија данас посебно показује оно што смо и ми овдје научили – да народ не може бити поражен када зна ко је, када чува своју вјеру и када има лидера којем вјерује.

Задовољство нам представља чињеница да Русија има посебну радну групу за сарадњу с Републиком Српском у свим областима и на свим нивоима. То је јасан знак да Москва разумије и поштује равноправност народа овдје, за разлику од оних који су годинама радили и подстицали мајоризацију у корист Бошњака, гурајући Србе у подређен положај. Разговарали смо о састанку ове радне групе, који ће бити одржан на Јахорини.

Истакли смо нашу пуну подршку циљевима специјалне војне операције. То је још један историјски допринос руске снаге рушењу хегемоније центара моћи који су хтјели да униште Русију као брану породице, традиционалних вриједности и хришћанства. Преварили су се и то се јасно види. Русија побјеђује сву војну моћ Запада предату у украјинске руке, а широм Европе и свијета јачају снаге здравог разума, политике засноване на хришћанским вриједностима и одбрани породице, које одбијају социјалне, вјерске и политичке експерименте над својим народима.

Задовољан сам што ће разговори Руске Федерације и Републике Српске бити настављени на највишем нивоу у најскоријем могућем року. Пријатељство са Русијом није ствар дневне политике – то је стратешко опредјељење слободне и поносне Републике Српске.

— Милорад Додик (@MiloradDodik) September 22, 2026

Prema informacijama iz izvornog teksta, zakon predviđa različite vrste sankcijskih mehanizama usmjerenih prema ruskim zvaničnicima, bankama, energetskom sektoru, trgovini i vojnoj industriji.

Posebno važan dio odnosi se na mogućnost sankcionisanja stranih finansijskih institucija i drugih subjekata koji obavljaju značajne transakcije s ruskim bankama ili pomažu ruskim subjektima u zaobilaženju američkih sankcija.

Upravo taj dio zakona otvara pitanje za države i kompanije izvan Rusije koje posluju s ruskim partnerima.

Drugim riječima, potencijalni rizik ne odnosi se isključivo na ruske građane i kompanije, već može obuhvatiti i strane subjekte koji svojim poslovanjem pomažu sankcionisanim ruskim strukturama.

Subjekti iz RS-a već bili na američkoj listi

U tom kontekstu posebno se izdvaja slučaj kompanije BN Inženjering iz Bijeljine i njenog direktora Save Cvjetinovića.

Prema podacima navedenim u izvornom tekstu, američki Ured za kontrolu strane imovine Ministarstva finansija, OFAC, stavio je kompaniju i Cvjetinovića na listu sankcionisanih u novembru 2023. godine.

Kao razlog navedene su poslovne aktivnosti povezane s prebacivanjem helikopterskih motora proizvođača Motor Sich JSC iz Ukrajine prema Rusiji, pri čemu je Bosna i Hercegovina korištena kao tranzitna tačka.

Prema obrazloženju američkih vlasti koje se navodi u tekstu, takve aktivnosti odvijale su se od kraja 2017. do kraja 2019. godine.

Ovaj slučaj pokazuje da su američke sankcije već ranije obuhvatale subjekte povezane s Republikom Srpskom zbog poslovnih odnosa s ruskim sektorom.

Dodik nekoliko dana kasnije sa Kalabuhovom

Samo četiri dana nakon što je Trump potpisao H.R. 5334, Milorad Dodik sastao se u Istočnom Sarajevu s ruskim ambasadorom u BiH Igorom Kalabuhovom.

Na sastanku je, prema njegovim javno objavljenim izjavama, izrazio snažnu podršku ruskoj politici i ratu u Ukrajini.

Dodik je govorio o „punoj podršci ciljevima specijalne vojne operacije“ i iznio uvjerenje da Rusija predstavlja branu tradicionalnim vrijednostima i hrišćanstvu.

Istovremeno je izrazio zadovoljstvo zbog nastavka razgovora između Rusije i Republike Srpske na najvišem nivou.

Posebno je značajna njegova poruka da prijateljstvo s Rusijom nije pitanje dnevne politike, već „strateško opredjeljenje slobodne i ponosne RS“.

Upravo ta formulacija dodatno naglašava političku težinu njegovog odnosa prema Moskvi.

Gdje se onda uklapa Trump?

Tu se otvara ključna politička dilema.

Dodik posljednjih mjeseci istovremeno nastoji graditi odnos s krugovima bliskim Trumpovoj administraciji, dok Rusiju opisuje kao strateškog partnera Republike Srpske.

Sama saradnja sa različitim međunarodnim akterima nije neuobičajena. Problem nastaje kada se politike tih aktera međusobno direktno suprotstavljaju.

Ukoliko Washington dodatno pooštrava pritisak na Moskvu i sankcioniše subjekte koji pomažu ruskim interesima, otvoreno ostaje pitanje kako se u takav okvir može uklopiti Dodikova javna podrška ruskoj politici i njegovo insistiranje na nastavku strateških veza s Moskvom.

To posebno dobija na značaju zbog činjenice da su pojedini subjekti iz Republike Srpske već ranije bili predmet američkih sankcija upravo zbog poslovnih veza s ruskim strukturama.

Dvije politike koje se teško mogu ignorisati

Dodikov politički pristup prema Washingtonu i Moskvi zato izgleda kao pokušaj održavanja odnosa s dva centra moći čije se politike prema Rusiji sve više razlikuju.

S jedne strane, Dodik nastoji pronaći prostor za saradnju s administracijom Donalda Trumpa i njenim političkim krugovima.

S druge strane, gotovo istovremeno šalje Moskvi poruke o strateškom partnerstvu i otvoreno podržava rusku politiku prema Ukrajini.

Koliko je takav balans dugoročno održiv zavisit će prije svega od toga koliko će Washington biti spreman tolerisati političku i ekonomsku saradnju svojih partnera s Moskvom.

Za sada ostaje činjenica da Dodik javno ne odustaje ni od jedne od dvije politike.

Pitanje je, međutim, šta će se dogoditi ukoliko američki pritisak prema Rusiji nastavi rasti i ukoliko Washington počne mnogo strožije posmatrati one koji održavaju političke ili poslovne veze s Moskvom.

U tom slučaju bi se Dodik mogao suočiti s izborom koji je do sada uspijevao odgađati: koliko je spreman približiti se Washingtonu ako to približavanje bude zahtijevalo distanciranje od Moskve.