Rebalansom budžeta ukupno zaduženje Republike Srpske za 2025. godinu povećano je za dodatnih 220,8 miliona KM, čime je godišnji iznos novih obaveza dostigao 1,144 milijarde maraka. Dok Vlada Republike Srpske tvrdi da prostora za novo zaduživanje ima još najmanje pet milijardi KM, ekonomisti i opozicija upozoravaju da ukupan javni dug prelazi granicu fiskalne održivosti i da bi posljedice mogle biti ozbiljne za budžet, plate i penzije.
Rebalansom je predviđeno da ovogodišnje zaduženje poraste sa ranije planiranih 943 miliona na više od 1,14 milijardi KM. Ministar finansija Zora Vidović poručuje da Republika Srpska, uprkos povećanju duga, i dalje nije visoko zadužena prema procjenama Vlade.
„Republika Srpska bi mogla da se zaduži za još pet milijardi. Daleko smo mi od visoko zadužene zemlje“, tvrdi Vidović.
Ekonomisti i dio opozicije imaju potpuno drugačije viđenje. Poslanik SDS-a u NSRS Mirjana Orašanin upozorava da zbir obaveza budžeta RS, opština, gradova i fondova socijalne zaštite premašuje šest milijardi maraka, a kada se uračunaju i obaveze Investiciono-razvojne banke (IRB) te javnih preduzeća, ukupni dug se približava cifri od sedam milijardi KM.
„Ovo je nivo zaduženosti koji već nosi ozbiljne rizike po stabilnost budžeta i isplate obaveza u narednim godinama“, poručuje Orašanin.
Iz SNSD-a stižu drugačije poruke. Poslanik Srđan Mazalica smatra da je zaduživanje nužan dio funkcionisanja institucija:
„Ko se ne zadužuje – taj ništa i ne radi“, poručio je Mazalica, naglašavajući da se bez novih kredita ne mogu realizovati planirane obaveze.
Ekonomista Milenko Stanić, međutim, ističe da je novo zaduženje opravdano samo u izuzetnim okolnostima i ako je usmjereno na kapitalne projekte, što, kako kaže, u ovom rebalansu nije slučaj.
„Ne postoji nijedan kapitalni projekat. Ovo je potrošnja – nerazumna, neodgovorna i neracionalna. Vlada se ponaša kao ugostiteljski servis: kupuju se hoteli u Brčkom i na Kozari, pokrivaju se dugovi OC Jahorina“, navodi Stanić.
Prema njegovim riječima, dodatni problem je što rebalans povećava milionske iznose za lobiranja i stručne usluge resora za evropske integracije, dok se kredit od 75 miliona KM koristi za sanaciju dugova bolnica.
Stanić procjenjuje da će, imajući u vidu trenutni tempo zaduživanja, ukupni dug Republike Srpske do kraja godine sa sigurnošću preći sedam milijardi KM. Posebno upozorava na obaveze prema tzv. londonskom dugu, gdje će rata za 2026. godinu iznositi oko 1,6 milijardi KM – iznos koji predstavlja ogroman teret za budžet čiji su ukupni prihodi oko 5,6 milijardi KM.
„U takvim okolnostima biće potrebna izuzetna fiskalna vještina da bi se izbjeglo rezanje plata, penzija i socijalnih davanja u narednim godinama“, zaključuje Stanić.
