Ukrajinski portal Evropska pravda objavio je dva članka koji detaljno razmatraju poteze Milorada Dodika, koji su, prema jednom od tih tekstova, doveli “Balkan na rub rata”.
U tekstu autora Antona Filippoca piše se da je, čini se, “zamrznuti sukob” koji je karakterizirao Bosnu i Hercegovinu kroz njenu modernu historiju sada potpuno “odmrznut”, a mogućnost ponovnog izbijanja neprijateljstava u BiH postala je stvarnost.
“Katalizator ove krize bila je presuda predsjedniku Republike Srpske Miloradu Dodiku, vođi bosanskih Srba, koji je osuđen na godinu dana zatvora i šest godina zabrane političkog djelovanja. Dok je žalba još u toku, pravosudnim vlastima naloženo je da privedu Dodika i vrh Republike Srpske na ispitivanje zbog navodnih pokušaja ugrožavanja ustavnog poretka BiH”, piše autor.
Takođe se navodi da bi suzbijanje separatističke pobune moglo označiti početak transformacije BiH u funkcionalniju državu, u kojoj nacionalne manjine ne bi mogle opstruirati njen smjer vanjske politike.
Dalje se ističe da je Rusija učinila sve da podstakne napetosti u Republici Srpskoj i stvori iluziju da je otcjepljenje od BiH i ujedinjenje sa Srbijom moguća opcija, a ključni faktor sadašnje krize je ruski veto.
U tekstu se objašnjava situacija, a najvažniji trenutak je to što se Milorad Dodik “neočekivano našao bez međunarodne podrške”.
“Što će se dalje događati, uvelike će zavisiti od toga koliko će visoki predstavnik Christian Schmidt odlučno reagirati”, zaključuje autor.
Drugi, nešto duži tekst pod nazivom “Između hapšenja separatista i građanskog rata: šta se dešava u Bosni i Hercegovini”, napisali su Volodimir Tsibulnik i Jurij Pančenko.
U ovom tekstu detaljnije je objašnjena kriza koju je izazvao Dodik, s posebnim naglaskom na njegove veze s Vladimirom Putinom, Viktorom Orbanom i Aleksandrom Vučićem.
“Problem je što, osim EUFOR-a, nema drugih koji mogu izvršiti tužiteljski nalog. Nije isključeno da će Dodik i njegovi istomišljenici, ako dođe do pokretanja ove akcije, isprovocirati (vrlo moguće – uz pomoć Ruske Federacije) masovne ulične proteste u cilju zaštite od pravde. No, ako Zapad ostane dosljedan i jedinstven, trenutna politička kriza mogla bi na duži period ukloniti pitanje separatizma iz dnevnog reda BiH. Time bi se stvorili povoljni uvjeti za razvoj zemlje i nastavak njenog puta prema EU”, zaključuje se u tekstu.